Primetio sam da mi auto najmanje trosi goriva i najbolje radi kada sipam benzin na Lukoil-ovoj pumpi.Da li neko ima slicna iskustva kao ja?

Ja samo tamo i sipam benzin, vec godinama... Tako da za druge benzine ne znam kakvi su. Mada kazu da je svo gorivo kod nas isto i da dolazi iz Panceva. Dve najvaznije osobine benzina su oktanska vrednost, i energetska vrednost (specificna toplota sagorevanja). Oktanska vrednost moze da se poboljsa aditivima, ali ne i toplotna. Ako pretpostavimo da neke pumpe dodaju neke aditive, to bi znacilo da se po oktanskoj vrednosti goriva mozda i razlikuju, ali po energetskoj verovatno ne.

Potrosnja i vuca zavise iskljucivo od energetske vrednosti, tako da pretpostavljam da ne bi trebalo da ima neke razlike. Doduse, od oktanske vrednosti zavisi da li ce motor da detonira ili ne, sto prevashodno utice na trajnost, a mozda vrlo malo na potrosnju i to u slucaju da se motor pregreva. Motori VW su sa kompresijom do 7,5:1 sto znaci da im je dovoljan benzin od 86 oktana.

Pre bi reko da je prividna razlika u potrosnji prouzrokovana razlicitim kradjama na pumpi - ako mi ukradu 5 litara, naravno da ce izgledati da auto trosi vise.

Ja sipam na OMV i to bezolovni, time sam nekako najzadovoljniji...Mada, ni Luk Oil nije loš...

Ono što ne preporučujem su AVIA, SLAP, JP...

neznam kako je kod vas ali kod mene ima pun ku ac privatnjaka
ja ne znam sta rade sa tom corbom imam utisak da ima vise vode nego corbe

e Slobo Slobo, specifican toplota sagorevanja ne postoji , specificna
toplota je pojam vezan za konkretan fluid , TOPLOTNA MOC je ono sto si
hteo da pomenes ( izvinjavam se Admin-u ne derem se na Slobu pujpuj
daleko bilo , nego naglasavam ) , a potrosnja zavisi od vise faktora
medju kojima, ukloliko govorimo o motoru odredjene konstrukcije,
dominantan uticaj ima podesenost ugla predpaljenja i koeficijent viska
vazduha LAMBDA ili anglo-saksonski A/F (AFR air fuel ratio) , pogresnim
uglom predpaljenja potrosnja se povecava i opada snaga a u zavisnosti
od toga na koju stranu je pogresno namesteno dobija se i razlicito
termicko opterecenje motora ( ukoliko je ranije paljenje vece je
termicko opterecenje i opasnost od detonacije , a ukoliko jeksno manje
je termicki napregnut motor tj. izd. gasovi odnose vecu kolicinu
toplote sa sobom u izduvni sistem , idealno je da je pik pirtiska 10 do
15 stepeni nakon SMT ) da i sa gorivom vece oktanske vrednosti moguce
je kasnije podestit predpaljenje samim tim se dobija nesto veca snaga
na nizim br. obrtaja i cini se da motor trosi manje , kzaem CINI zato
sto se potrosnja goriva ne meri u lit./100 km. veg u gramima ili
jos preciznije u gr. / kW h

Tri bambija za tebe!!!Skidam kapu...

Vlajo Vlajo, mnogo mudrujes a ne citas sta sam napisao.

1. Mislim da ti je ovo ispalo iz gornjeg posta (visak delova) ....,,,,;;;---.,??!!

2.


Iz gornje tabele se lepo vidi da specificna toplota sagorevanja ipak postoji. Da ne bude zabune, tabelu nisam falsifikovao nego skenirao a istu mozes naci u knjizi "Zbirka zadataka iz fizike - visi kurs D" od G. Dimica i M. Mitrinovica.
Koliko ja razumem, iz gornje tabele sledi zakljucak da sagorevanjem 1kg benzina oslobadjam 50.2 MJ toplote. Ovu toplotu motor pretvara u mehanicki rad sa odredjenim koeficijentom korisnog dejstva, koji zavisi od mnostva faktora i parametara koji se ticu samog motora i termodinamickog ciklusa po kome isti radi. Znaci, jedan manji deo toplote motor pretvara u rad, a veci deo se odbacuje u atmosferu (na zalost). Teorijski koeficijent korisnog dejstva kod OTO ciklusa zavisi od kompresionog odnosa - sto je ovaj veci, i koeficijent je veci. Zato se kroz istoriju i kompresioni odnos stalno povecavao, sto je naravno zahtevalo vecu oktansku vrednost (otpornost prema samozapaljenju) benzina.

3. Vecina tvojih navoda je tacna. Naravno da potrosnja goriva zavisi od mnogo faktora, ali mi smo govorili ovde koliko potrosnja zavisi od samog goriva, dakle ne od podesenosti motora, odnosa goriva i vazduha, paljenja i drugih parametara. Samo od razlicitog goriva! Znaci sipam gorivo kod Zike lopova i auto mi trosi 9 litara, ili sipam kod Pere mlekadzije i trosi mi 10. U medjuvremenu nisam menjao nista od podesavanja motora - ni paljenje, ni odnos goriva i vazduha, ni nista od toga.
U tom slucaju, razlika u potrosnji se moze objasniti samo na dva nacina - ili je Zikino gorivo kaloricnije (odaje vise toplote sagorevanjem koju motor pretvara u mehanicki rad da ne kazem energiju) ili je Pera veci lopov pa mi je ukrao vise nego Zika.

Ja sam pretpostavio da svo gorivo dolazi iz Panceva pa da tako svo gorivo ima istu kaloricnu vrednost, dakle sleduje samo jedan zakljucak - Pera je ipak veci lopov i onda se meni cini da je njegovo gorivo losije i da mi auto vise trosi.

Bez preciznog merenja potrosnje, prema tome, mozemo samo da nagadjamo jer na pumpama kradu i to je cinjenica. Cela zabuna potice od cinjenice da ne kradu svi isto, pa ta razlika u kradji stvara prividnu razliku u potrosnji.

4. Sto je paljenje ranije, motor se vise greje, a sto je kasnije toplota se pomera ka izduvu pa se auspuh vise greje. Prema tome, kada je paljenje suvise rano, veci deo toplote ostaje u motoru, svecice se pregrevaju (kao i naslage cundera) i dolazi do detonacija odnosno do nezeljenog samozapaljenja goriva koje je jako stetno po motor. Znaci, ako se detonacije pojave kao rezultat pregrevanja glava ili svecica, paljenje treba podesiti na kasnije. Koriscenje goriva vece oktanske vrednosti omogucava podesavanje paljenja na ranije a ne na kasnije, naravno uz uslov da se ceo motor ne pregreva kao sto se desavalo Mici.

Standardno, Slobo
Nego kad smo kod detonacija..na Bubi mi se javljaju iste kada naglo spustim gas ili kada idem niz brdo.

To nisu detonacije, to je pucanje iz aupuha. Moguce je da lonac negde ne dihtuje, to je najcesci uzrok pod uslovom da je sve dobro nastelovano (paljenje, ispravan razvodnik, smesa na leru i ler gas). Ovo nije tako opasna pojava. Do nje dolazi tako sto se u loncu skupljaju nesagoreli gasovi, a kroz neke rupice ulazi vazduh i onda unutra ti nesagoreli gasovi eksplodiraju.

Detonacije se cuju kao sitno zvonko lupkanje, nesto kao zveckanje(uobicajeno se kaze "cuju se ventili" ali to uopste nisu ventili nego usled detonatnog izgaranja dolazi do potresa u motoru usled velikog i naglog skoka pritiska na celo klipa pa udaraju donji delovi klipova u cilindre i prekida se uljni film u lezajevima pa se to cuje - Vlajo, sta od ovoga preovladjuje?). Do detonacija dolazi kada je motor dobro zagrejan, na uzbrdici kada se u niskoj brzini naglo doda gas - znaci pri velikom opterecenju i malom broju obrtaja. Uzrok je najcesce prerano paljenje, neodgovarajuce (pretople) svecice, ili velike naslage cundera u kompresionom prostoru koje se usled toplote usijaju pa se na njima pali mesavina sama od sebe pre no sto iskoci varnica. Detonacije su jako stetne po motor, narocito po letece lezajeve.

Slobo ja nikad nisam cu za specificnu toplotu sagorevanja, termin koji
se koristi na predavanjima na MFB je toplotna moc ( pise u zagradi i na
skeniranom listu ) inace do detonacije dolazi :

1.sabijanaj pod dejstvom klipa pri kretanju ka SMT

2. sabijanja pod desjtvom fronta plamena onosno sirenja sagorelih gasova iza frontaq plamena na racun sveze smese

3. pod dejstvom prenosa toplote iz zone reakcije na smesu ispred fronta plamena

4. ulsed zargevanja pod dejstvom toplih mesta u komori

iz knjige porf. S.Petrovica ( Teorija Motora skripte )

a sto se paljenja tice nemam skener ali pokazacu ti dijagram toka
i pritiska i temperature sa promenom u predpaljenju , toplota se ne
pomera od auspuha i ka njemu , vec je pik pritiska a samim tim i
temperature zavistan od ugla predpaljenja i kada je ono ranije pik je
blizi SMT a kada je kasnije dalji od SMT sto je paljenen kasnije to se
deo sagorevanja odigrava i u izduvnom traktu i pik pritiska i temp. je
dalji od smt i dobija se nizi porast i pritiska i temperature



e da tacan tok transformacije E kod motora SUS je :

hemijska E goriva sagorevanjem se transformise u toplotnu E , toplota
se predaje produktima sagorevanj i dolazi do porasta pritiska tj.
potencijalne E gasova koja se zatim transformise u meh. E oscilatornim
kretanjem klipa

nemoze se egzaktno reci da se auspuh vise greje, kraj sagorevanja
je u pocetnom delu izduvnog trakta dolazi do povecanog zagrevanja istog
ali to nije zagrevanje auspuha vec je to ustvari izduvni kanal u glavi
( izduvni ventili su tad narocito optereceni ) tako da opet glava trpi

a sama detonacija je pojava naglog porasta pritiska , nekontrolisana
tj. detonacija bukvalno , ono cemu se tezi u motoru je kontrolisano
sagorevanje , znaci da se front plamena siri kroz komoru brzinom
od oko 80 m/s , i da ima samo jedan front plamena , a kod detonacije
javlja se vise centarea upaljenja tj. vise frontova plamena( jedan od
svecice a ostali od samopaljenja) , nema kontrolisanog
sagorevanja , takodje dolazi i do sudara talasa pritiska ( svaki front
plamena iza sebe ima porast pritiska zbog zagrevanja produkata
sagorevanja ) i sve to kad skupis eto belaja ,

detonacija je prvenstveno losa zbog povecanog termickog opterecenja ali
i povecanog mehanickog opt. , kod povecanog topl. opt. moze da dodje do
progorevanja klipova bukvalno , a mehanicko opt. je lose po lezajeve i
velike pesnice i manje kolensatog vratila

e da zaboravih kod detonacije zvuk se javlja usled kodanja filma ulja u
lezajevima i udara metal o metal i usled oscilacija klipa i udara istog
o cilindarsku kosuljicu ( neki smatraju da je jedno dominantno a neki
drugo )

Dobro, odustajem... Jasno mi je sta oces da kazes.

Ali smo otisli od teme, a to je bila razlika u potrosnji zavisno od benzina. I dalje stojim na stanovistu da su u tom slucaju moguca samo dva uzroka - ili kradja na pumpi sto je verovatnije, ili razlicita energetska vrednost goriva sto je manje verovatno.

u pravu si , a sto se potrosnej tice kad ja u postenje pumpadzija " verujem "
a ova druga varijanta je isto vrlo moguca jer kad se benzin "krsti"
vodom dolazi do pada kako toplotne moci tako i do pada oktanske
vrednosti