Sredjivanje splita novembar 1949

Pa snop sajli se vidi na starim slikama kad sam skinuo karoseriju.
Tacno je da sam sav zamazan bio a jedino imam slike kad je sve vraceno na svoje mesto,zavareno i obruseno.
Prakticno se ne primecuje da je bilo sta otvarano.Ne vredi bilo je neizbezno.
Evo slika.






Sto se prepravki na samoj sasiji tice prica se zavrsava sa gredom koja je na mestu naleganja prednjeg trapa u donjem delu modifikovana.
Deda je montirao noviji trap sa kuglama 1967 i pet srafova za tocak.
Na tom trapu (bacio sam ga) je izbusio dve dodatne rupe a na gredi je dovario segmente cevi koji sada prihvataju trap sa vecim odstojanjem cevi.
Uopste nista ne smeta sada kad sam stavio korektan trap ali me ubija sto znam da posstoji greska.Moracu i to da odsecem i da ga vratim na prvobitno.
Imam ceo prednji deo grede isto od standard splita februar 1952.Naleganje je identicno a nijanse su razlika u te 3 godine proizvodnje.
Ajd slikacu to pa me bude opet ovde

[quote="Tomas Volk"]Poceo sam da se bavim hirurgijom

E kolega,ako koristis hirurske sterilne rukavice prilikom operacije,mogu da pomognem! Shala,naravno,sve cestitke za pedantan i mukotrpan rad,pravi primer kako treba raditi!Jos jednom,svaka cast i samo napred!!!

To Igor
Svet korozije nista sterilno
Evo slika.Nista posebno.Tek da vidite patent sa vertikalnim ukrucenjima koja daju cvrstinu dedinom resenju (ha mek ko dekin-ko kaze ).Kome ce to jos trebati ali eto da se zna kako su se nasi stari mucili sa nemackom tehnikom u nedostatku delova i para







Ko bi rekao da je ovo buba

Da li je ovo godiste imalo originalno zadnje amortizere, ili je i to naknadno ugradjeno?

To KDF
Jeste.Ako pazljivo pogledas prethodne slike sasije videces veze sa unutrasnje strane na sasiji (do tocka).Tu se srafi specijalan nosac a na njega amortizer.Druga strana amortizera je vezana za takodje nosac koji je usrafljen ispod torzione platne (sablje).
Tako sam zatekao na ovom splitu inace su tu bili ugradjivani tzv poluzni amortizeri.To je praistorija i ne vredi daviti narod time.
Ivan ima jedan a Beca dva takva od barndora.Isti su i na splitu.
Mozes ih videti na slikama Buba 1200,1300,1500 od Tehnicke knjige.
Smesno a skupo
Znam da je sasija 52 imala gore mesto za vezivanje amortizera,ovde toga nema.
Ima dosta razlicitih detalja iako je isti model.Mozda da slikam sve sto je karakteristicno za ovo cudo

Sto vise slika, to bolje. (Koga ne zanima ne mora da gleda, ni u kom slucaju ne davis po mom misljenju...)

KdF ::

Sto vise slika, to bolje. (Koga ne zanima ne mora da gleda, ni u kom slucaju ne davis po mom misljenju...)

Naravno da ne davis Tomo,svaki novi momenat i detalj je interesantan po pitanju iskustva! Jos jednom cestitke na temeljnom radu !

KdF ::

Sto vise slika, to bolje. (Koga ne zanima ne mora da gleda, ni u kom slucaju ne davis po mom misljenju...)

tako je! bube narodu!

evo slike jednog amortizera

Tomo !

Ovo drustvo ovde gori od zelje da sazna svaku sitnicu sa takvog rariteta.
Zato daj sto vise detalja i slika. Znas da je istorija uvek bila a i ostace interesantna-pogotovu kad neko ovako detaljno radi i objasnjava.

Jos jednom BRAVOOOOO!

Pa dobro onda
Danas sam rekonstruisao trule delove Napoleonovog sesira kao i deo gde naleze prednji trap.Ovim drugim sam delimicno zadovoljan.
Deda je to prepravio do te mere da je uz izvlacenje,peglanje,navarivanje i ostale muke sav trud dao ocenu 4 od 1 do 5.Bolje se jednostavno nije moglo.
U poverenju nisam jos negde video da ljudi pricaju na ovakav nacin (uvek je sve super).
Nije ,znam da nije al eto da se zna.Mogao sam da odsecem i presadim ceo deo sa drugog auta al to nije to.
Inace ovo belilo je od tretiranja antirostom.Po navici ga koristim uvek posle mehanickog ciscenja.Ovde je radila celicna cetka na brusilici.Imam obicaj da to ponovim a onda krpa natopljena sa nitro razredjivacem.
Preko Wurth konvertor korozije (ako je uopste i bude).
Nebkv se opredelio za peskarenje sasije a ja ne.Ova moja sasija je zdrava kao dren i nije imalo smisla to raditi.
Mislim da je mehanicko ciscenje uz dobru zastitu sve sto treba ovoj sasiji.

Da li si slucajno merio debljinu lima tunela ili nekog drugog dela sasije?

Debljina lima je 3 mm
Ona dva mala srafa na celu tunela sluze da se njima ucvrsti prekidac stop svetla.
Sto je na hidraulickim kocnicama automat stopa ovde je to ova stvarcica.
Isuvise je mala da bih je slikao.Original je srecom i jako je tesko to naci.Crna plastika iz koje izlazi jedna polugica i dve zice sa crnom izolacijom.Jedna ide na tablu osiguraca a druga na papin nos.Smesno
E da,setih se jos necega.
Ceo snop cevi koje vode sajle,benzin je medjusobno fiksiran i zavaren za dno tunela.
Kod mladjih je izvodljivo uz dosta truda zameniti cev za dovod benzina (slobodna je u tunelu).Kod splita to nemoze.Osim toga split jedini od svih modela ima cevi za dovod benzina precnika 8 mm dok je od cvitera pa na dalje to 6 mm.

3 mm? Nije ni cudo sto se retko nalaze truli tuneli...

Danas sam nasao broj rama,tunela,mosta,skeleta ili ovoga sto trenutno sredjujem.
Kada se dodaju podovi na ovo onda se naziva sasija.
Mesto na kome je utisnut broj rama je odmah pored broja sasije.
To do danas nisam znao,cak nigde nisam nasao podatak gde se nalazi broj rama.
Na sambi su brojevi ramova okaceni i isli su od januara 1949 do juna 1955.
Tako svako moze da proveri jel mu broj u skladu sa brojem sasije,karoserije,motora,menjaca,prednjeg trapa.Ja strasno cenim to sto je nekada sve bilo definisano i do detalja jasno
Kad zavrsim ovaj projekat sigurno cu da slikam brojeve svih komponenti i da ih prilozim uz sertifikat
Dakle na slici se vidi broj sasije -1-0130122- i broj rama -0137236-

Zanimljiva sasija,zaista je specificna kao i ceo split uostalom,pa jos sa mehanickim kocnicama!Razlika izmedju moje sasije 53 i ove 49 je "samo" cetiri godine,ali su totalno razlicite(moja je jos i eksport!).Inace za peskarenje se radije opredeljujem jer mi je lakse tako nego da sam gulim,i ne samo to,vec u blizini imam peskaru sa povoljnim cenama.Na primer sasija bube bez podova 10tak evra

To Nebkv
Pa uglavnom znas sta ja nosim u KG na peskarenje.Nije problem cena vec maltretiranje + dodji sura kad ti zavrsimo.
E ,upravo me Ivan upozorio na moguc problem jer sam napisao da koristim antirost a u planu je kasnije Wurth.Da se ne napravi nezeljena reakcija ta dva.
Antirost je samo dok stoji u suvom da izoluje povrsinu metala a kasnije sam mislio da jos jednom mehanicki ocistim pa nitro i onda Wurth.
Danas sam skidom boje uklonio boju sa grede.Opet nitro posle toga i sto bi rekli -uvek nitro

Tomo, dobro očisti taj skid...Pređi nekoliko puta nitrom ako treba! Ja sam se tako zajebao sa skidom jer mi se na nekoliko mesta potkradao u tačkicama i posle toga nisam mogao da ofarbam taj deo lima...Ma kao da ga je lim upio, na kraju sam morao da palim ta mesta brenerom...

To Gibanitza
Jeste gadan taj skid,kaze i moj farbar.
On kaze da se obrise a da tamo gde nije ostaje masna povrsina.
Malo cu da umanjim sanse za propust jer cu ponovo mehanicki da cistim sa celicnom cetkom na brusilici.
Jos nisam rekao da planiram da celu karoseriju ogulim skidom,svih 5-6 slojeva boje
Zvuci sumanuto ali izdrzacu.

Mislim da biti bilo i lakše i jeftinije da oteraš školju na peskiranje...

Mislim isto kao "Giba" smatram da je peskiranje efikasnije od "Skida" jedino sto mora da se kaze majstorima da vode racuna o velikim ravnim povrsinama da ih ne iskrive.
Peskiranje ce bolje pokazati "trulez" od skida i celicne cetke.

To Braca and Gibanitza
Ne radi se o novcu i vremenu.
Nema dileme sta je za peskarenje a sta ne na samoj bubi.To mi je jednostavno,odsecem do visine dokle je trulo i uz rez malo obrusim.Nadalje uvis je sve sasvim sigurno zdravo.
Kad se kaze peskarenje prva misao u glavi mi je blatobrani i felne,mozda prednji i zadnji vezni lim.Ostalo ne jer me zanima da sacuvam glatku povrsinu lima a ne da je napravim reljefnom peskarenjem ili brusenjem.
To dosada nisam radio a sve se isplati za ovaj auto.
Zadnju duplo W haubu sam ogulio skidom.Planiram da isto uradim i sa prednjom i sa vratima i na kraju sa karoserijom.
Slazete se da ima smisla?
Znaci peskarenje cu primenjivati za uklanjanje korozije na pojedinim delovima a ne i za skidanje boje.
Sad,jeste ova karoserija i u gornjim delovima korodirala na krugove ali to cu mehanicki da ocistim i zastitim Wurthom.
Drugim recima,da mi je cela karoserija u koroziji po meni bi tada imalo smisla peskariti je.
U KG gde peskarim bi za celu karoseriju trebalo oko 2,5 do 3 radna casa po 40 EUR.Znaci ne radi se uopste o nekom velikom novcu vec o tome sta zelim da dobijem na kraju.
Imacu ovako 10-tak dosadnih dana kada skid stipa za oci ali dobicu i bolji rezultat po meni.
U svakom slucaju je dobro sto pomazete,uvek su trojica pametnija od jednog

ja sam pjeskario šasiju na mojoj 67 pre par godina i ispalo je ok na oko ali ja nisam bio zadovoljan nikad se nisam riješio pjeska...brzo gotovo dobro izgleda...ali....pjesak ostane i onda lagano ruje iznutra.

ja više nebi pjeskario šasiju...blatobrane svakako

Video sam povrsine pekarene plastikom i rad je super, povrsina je glatka i ravna kao staklo, znaci ne skida i ne ostecuje metal cak ni u mikronima...

Cuo sam da je i led efikasan

Jel zna neko vise o tome?

led je efikasan , ali ako se radi sa SUVIM ledom ( CO2 u cvrstom stanju ) inace led od vode i nije bas za metal slozicete se, ima firma u BG koja skida grafite sa fasada ledom, a oni rade i peskarenje, ja sam kod njih nosio felne , i pricao sam sa gazdom koji mi je proicao kako je kupio posebnu masinu za peskarenje karoserije , koja radi sa manjim pritiscima bas da se ne bi iskrivile velike povrsine , inace ja sam peskario krila klasicnom metodom, 9 bar. pritisak i dizna koja duva peska oko 30 mm i nista se nije iskrivilo , jako sam bio zadovoljan