Stop lampe

to ce verovatno biti komplikacija
ja sam samo dvojicu upoznao iz te price
ostali nece da se petljaju
a sto bas mesing ?
i sto atestirani ??

a za kalaisanje: zar si zaboravio ono cuveno - KRPIM SERPE,LONCIII ...

Ma kad je vec Toxic pitao kako da resi problem sa rupama na stopaljkama mislio sam da nije zgoreg da vidimo koji su moguci nacini da se to uradi.
Ja sam jedne svoje uradio i to sam napisao kako.
Kod ljudi koji imaju novije bube to ne bude problem jer se uvek nadje bolja na kojoj ne treba radiiti.
Kod starih modela su sve sanse da kada ih jedva nadjes onda jos i budu sa rupama ili ih cak pola ne postoji.E to je pravi problem
Sad taj problem ne da je samo na stopaljkama vec ga bude i po celim kolima.
Tamo se uglavnom odsecaju takvi delovi i rade novi a kod stopaljki se tako puno odstupa pa je bolje krpiti.
Sala je za atestiranog varioca

hm...jednom davno sam slagao kompresor za airbrush i sve one izvode za razne cjevi i manometre smo varili (ili sl.) sa sistemom karabita i spojevi su izgledali kao od mesinga.
ako je u pitanju takav tip varenja, imam rjesenje.

a sto je hartletovanje problem , plamen se uvek isto podesava, jedino sto ne topis osnovni materijal nego ga zaglrevas dok se ne razlije mesing po njemu, inace ima i neka legura koju prodavci zovu srebro , ona je mnogo bolja i kvalitetnija za hatrletovanje , a ima i oblozenih zica za hartletovanje , sto eliminise uportebu boraksa ( letolit paste i sl. ) pa je hartlerovanje pravo zadovoljstvo ( uco ne majstor Peca na nekim izmenjivacima toplote za masine za hemijsko ciscenje , nije lako ali se da nauciti , i najteze je da se dobro namesti plamen-acetilenski)

a sto se tice ovih rupa ja tu ne bi mnogo komplikovao uradio bi ih sa poliesterom, mada uvek postoji i ona varijanta sa perforiranim limom i kalajisanjem ( perforirani lim koji koriste stampari , jako je tanak i lepo se oblikuje ) mada ruku na srce da se nanese malko deblje Alu git drzace 1 000 000 %

To Vlajko
Neznam bas koliko smo bili od pomoci Toxicu.
Svejedno cemo videti kako je resio problem kad to dodje na red

Hartletovanje ili tvrdo letovanje (lemljenje) se ranije mnogo vise primenjivalo nego danas. Uzrok je verovatno sira primena metoda koje su jeftinije i brze. Delovi koji se letuju se zagrevaju do temeprature na kojoj se topi legura koja se dodaje, a boraks se koristi radi lepseg razlivanja legure i ciscenja. Legura koja se dodaje ima vise, a u poslednje vreme ima cak i legura kojima se cak moze hartletovati i aluminijum, pa i onih koje se tope na relativno niskim temperaturama a cvrstoca spoja je relativno velika.

Zasto bas mesing? Zato sto ne korozira, i takav spoj je otporniji na koroziju od drugih spojeva.

Sto se kalajisanja tice, nekada su se tako izravnavale neravnine - nabacivao se kalaj umesto danasnjih gitova. Naravno, ovo nije cist kalaj vec je legura sa olovom, na primer 60% kalaja i 40% olova. Treba napomenuti i da je olovo otrovno, pa se u prehrambenoj industriji koriste bezolovne legure (kalaj se legira srebrom, bakrom i td.).
Nabaceni kalaj ne puca jer je mek, za razliku od gita. Sem toga, ne odvaja se lako od lima jer se u procesu kalajisanja kalaj ne lepi za sam lim, vec se u tankom povrsinskom sloju pri zagrevanju stvara legura kalaja i gvozdja, pa se tako kalaj odlicno drzi. Pre kalajisanja je potrebno besprekorno ocistiti i odmastiti povrsinu lima jer se lim nece dobro kalajisati.
Sona kiselina se koristi za odmascivanje, ali je to mac sa dve ostrice - ona je jako agresivna i ako se potuno ne odstrani posle toga, izaziva jako brzo rdjanje. Postoje i bezkiselinske paste koje se koriste za ciscenje i odmascivanje lima. Kod letovanja pocinkovanog lima jako je vazno "ugasiti" sonu kiselinu parcetom cinka, cime se kiselina zasicuje cinkom pa ne nagriza dalje sloj legure gvozdja i cinka kojom je lim oblozen (zastita protiv korozije).

KdF ::

. Sem toga, ne odvaja se lako od lima jer se u procesu kalajisanja kalaj ne lepi za sam lim, vec se u tankom povrsinskom sloju pri zagrevanju stvara legura kalaja i gvozdja,

pri mekom lemljenju iliti kalajisanju ne dolazi do stvaranja legure gvozdja i kalaja , jer se osnovni metal (gvozdje) ne topi vec samo zagreva do temp. topljenja kalaja, koja je znatno niza od temp. topljenja gvozdja , a dobro prijanjanje kalaja za metal je zbog dejstva kapilarnih sila pirlikom razlivanja kalaja po metalu, koje omogucavajau da kalaj ispuni mikroneravnine u metalu , a sile adhezije su zavisne od povrsine ( izmedju ostalog ) pa to jako poboljsava "drzanje" kalaja za metal

E tako je vec bolje
Sad Toxic kad je svu ovu teoriju iscitao moze da predje na prakticni deo.
Bice to dobra stopaljka radio je varenjem ili kitom

Tomas Volk ::

E tako je vec bolje
Sad Toxic kad je svu ovu teoriju iscitao moze da predje na prakticni deo.
Bice to dobra stopaljka radio je varenjem ili kitom

hehe upijam ko spuzva.
ove informacije ce mi tako dobro posluziti da ce stopovi biti stopovi nad stopovima, primjer svim stopovima.

Sad mi je krivo sto nisam slikao po fazama kako se od srce stop lampe u fazonu svajcarski sir dobija lampa kakvu ni Aladin nije imao
Steta,imali bismo na jednom mastu sve pokazano barem najbrzom metodom a meni jedino poznatom za rad.

Toma je u vezi stop lampi sve detaljno opisao tako da nemam sta dodati.Inace ja sam svoje srce stop lampe nabavio za 150e kod Milenka Cvorkova.Jedna je kompletna,dok drugoj fali nosac za sijalice.Kederi takodje nedostaju,ali Beca ce mi pomoci u vezi njih.Kada su pikslice u pitanju Doc je manje vise rekao ono sto i ja znam.Ulaskom cvitera u proizvodnju nov52 promenjena je instrument tabla.Tada se na njoj pojavljuje prva varijacija pikslice:bez ruckice,bez hromiranog ruba na kucistu koje je fiksno postavljeno na skoljku i "srednjim" vesanjem.Ona traje do kraja proizvodnje cvitera(mart53)i sa ulaskom ovala u proizvodnju dobija hromiranu ruckicu,sve ostalo ostaje isto.Kao takva postoji do 21 decembra 53 kada dobija svoj treci i konacni izgled.Ostaje hromirana ruckica,ali izmenjenog oblika.Kuciste ima mogucnost da se odsrafi sa skoljke i u sklopu kucista je i hromirani okvir.Vesanje pikslice je nize na samom dnu.Kada sam nabavio oval nisam imao pikslicu,mislio sam da su sve iste,i mnogo sam se iznenadio kada sam nabavio prvu koju nisam ni mogao ubaciti u kuciste(treca varijacija).Nakon toga nabavljam prvu varijaciju bez ruckice(sa cvitera)koja je pasovala,ali tada u literaturi nalazim podatak da je na ovale mart53-decembar53 isla ona druga varijacija.Opet na pocetku .Srecom Toma mi nabavlja upravo tu pikslicu kod tipa kod kog je nabavio split49

Potrudicu se da ovu pricu "zacinim" fotografijama,tako je lakse za shvatiti.Inace taj 21 decembar 53 je bitan datum za vlasnike ranih ovala,uradjeno je dosta promena(promenjena pikslica,izbaceno start dugme,uveden motor od 30ks,uvedeni "glatki" vinkeri...).Sledece krupne promene oval su zadesile 1955(izbacena iz poizvodnje grbava vrata,kod eksporta izbacen betving volan,promenjena sedista...).Bukvalno ovale mozemo deliti na rane,srednje i kasne.Sve ove izmene mozda deluju za nekoga smesno,ali u restauraciji su bitne.Beca je sa svojim ovalom iz 53 bukvalno pobegao za samo neki dan od motora 25ks,grbavih vinkera ...Koji bese tacan dan proizvodnje Beco?

Dok se Beca ne javi sa tacnim datumom (danas je ubacio sertifikat muzeja u temu vozila clanova) da kazem da kad ga je pazario kod Cangeta rekoh mu da je za dan ili dva izbegao komplikaciju sa motorom od 25 KS ali i sa ostalim problematicnim delovima.
Cim smo videli broj sasije znao sam da je bilo za dlaku

Pa moj oval je proizveden 22.12.1953 i broj sasije 1-0576 349.

Oval je dobio mnoge modifikacije 21.12.1953 i od broja sasije 1-0575 415. Neke od modifikacija je nebkv nabrojao a taj jedan dan ga deli da se svrsta u "rane ovale"...

Mislim da ih nije mnogo ostalo koji su proizvedeni izmedju 1-0575 415 i 1-0576 349 danas tako da sam ponosan da je ovo i jedna od prvih buba sa motorom od 30konja na svetu.

A ovo uopste ne spada u ovu rubriku!!!!!!!!

Stvarno neznam kako cemo dalje
Poceli smo temu o stopaljkama a onda skrenuli na varenje pa presli na pepelajre a dosli do ovala.Ustvari sve sto se tice starog je dosada ovako prolazilo.Toliko velika tema da se moze pricati danima o svemu i svacemu vezano za stare bube.Ako admin ovo nemoze da raspravi onda da nastavimo da mrsimo dalje

Koliko vidim Vi ste gospodo u temi Buba Do 1957 ako mozete razdvojte delove Bube po temama: Stop lampe, Pepeljare, Motori ,Menjaci i td.
A ako u nekoj temi zaletite pa predjete i na dugi deo, nece Vam biti zamereno vec zahvaljeno sto pisete o svemu ovome.

Hvala i nastavite

Blagodarim
neka sad neko drugi otvori novu temu,ja cu da podrzim.
Da ne bude da se pravim pametan.
Ima jos puno da se pise o stopaljkama pa ce ova tema nadam se biti jos dugo aktuelna

Nije za bube ali je za buseve. Steta otvarati novi topic samo sa jednu sliku ali ako treba prebacicemo .. nasao sam ovo na sambi pa da dodam


sta kaze Admin???

Ivan V : "sta kaze Admin???"

Iz pouzdanih izvora se saznalo da Admina sisa Sima berberin, sto ima berbernicu kod teretne kapije na mladenovackoj zenskoj pijaci, pa ja predlazem da ga ostavimo da se i dalje sisa tamo da ga mi ne sisamo

To Ivan
Na tvojim slikama su katadiopteri ili kako ih ja zovem macije oci.
Kad se admin ne ljuti onda evo slika koje sam malocas napravio.
Radi se o stopaljkama i migavcima za moju sambu.
Migavci su od 1962 do 1967 a stopaljke sa migavcem od broja sasije 802986 (jul 1961) pa do 1971.
Ove male stopaljke bez migavca cuvam a isle su od maja 1958 (351736) pa do (802985) jula 1961.Da bi popunio prazninu na slici tu je i dugme sirene za sambu i stopli za bezin takodje ga cuvam za sambu.

nebkv ::

Ulaskom cvitera u proizvodnju nov52 promenjena je instrument tabla.Tada se na njoj pojavljuje prva varijacija pikslice:bez ruckice,bez hromiranog ruba na kucistu koje je fiksno postavljeno na skoljku i "srednjim" vesanjem.Ona traje do kraja proizvodnje cvitera(mart53)i sa ulaskom ovala u proizvodnju dobija hromiranu ruckicu,sve ostalo ostaje isto.Kao takva postoji do 21 decembra 53 kada dobija svoj treci i konacni izgled.Ostaje hromirana ruckica,ali izmenjenog oblika.Kuciste ima mogucnost da se odsrafi sa skoljke i u sklopu kucista je i hromirani okvir.Vesanje pikslice je nize na samom dnu

Citiram samog sebe,da podrzim fotke koje su nedostajale u ovoj prici

Idu redom.Najbliza kameri je pikslica cvitera,pa zatim pikslica ovala iz 1953 i na kraju pikslica ovala od kraja 53 do 1957

Rekoh li ja vama da je Nebkv temeljno izucavao pepeljare na cviterima i ovalima

Nova stop lampa u evoluciji!

Pronadjena u Paracinu.Na zalost drugo staklo je razbijeno dobrim delom.Nosac stakla i sijalica nisam pronasao.Ova stop lampa je veca od dve najmanje sa migavcima,a malo manja od "pegla" stop lampe.Na sledecoj slici je uz ovu opste poznatu manju stop lampu sa migavcem(druga manja sa migavcem koju sam naveo u tekstu gore je takodje retkost,samo dva para u Srbiji nadjena)

Mislim da je u pitanju neka dodatna oprema ili aftermarket.Na samoj stop lampi nema imena proizvodjaca,samo par brojeva

A dok sam ja pisao o tim stvarima mislili su da sam lud